Čitajte. Gledajte.

00603

Letristička intervencija vremešnog genija

Alain Resnais - Srca (2006) 
(Private Fears in Public Places, internacionalni naslov) 
 
Zamislite da ste rođeni stvaralac. Zamislite da stvarate čitav svoj život. Imate 85 godina i opisuju vas kao pripadnika francuskog novog talasa. Pritom ste genije. Ako ste sve to, onda ste sasvim sigurno Alan Rene (Alain Resnais). Izuzetno, njegov doppelgänger. Redak primer sinopeje autora koji prolazi, prevazilazi i nadživljava (svojom sopstvenom autorskom evolucijom, ali i doslovno, životnom dugovečnošću i vitalnošću) avangardne pokrete, egzistencijalizam, socijalne pokrete u umetnosti šezdesetih godina, francuski crni talas, a danas važi za pripadnika Novog filma, više je od prijatne kritičarske opsesije. Alan Rene je stvaralac kod koga ogoljeno i u odsustvu akademsko- estetičkih kalambura možemo pratiti izraz umetničkog u samoj umetnosti.

Pročitaj više
00581

Bečki krug – Apologija morbidnog ili delotvorna kritika stvarnosti

Grupa mladih austrijskih umetnika, tokom pedesetih godina dvadesetog veka, objedinjujući progresivni užas sa humanizacijiom sveta koji ponire u nečovečnu individualnost, pokušava da postavi jednu od najeksplicitnijih umetničkih kritika države i društva ikada. Koncept koji radikalno ruši sve estetičke dogme, konstituiše kritiku države i stvarnosti kroz kritiku jezika, antiliteraturu, antiumetničko, antimonetarno i antiautoritarno, prevazilazeći granicu žanra, života i umetnosti, ostao je u senci ograničene literarne recepcije, čekajući pogodan trenutak za potvrdu kao legitimno sredstvo savremenog bunta.

Pročitaj više
00583

Promena slike Albanaca posle filmova Kapetan Leši i Stršljen

Nacionalne karakteristike, izražene kroz manje-više opšte prihvaćene stereotipe, kroz sve vidove umetnosti, zavisno od stila, epohe, ali i ideološke namere, obilato se koriste, a u mnogome i kreiraju umetnički izraz kako bi pridobili mase. Film, kao medij koji najneposrednije komunicira sa masama, nosi ogromnu odgovornost za nastajanje, preživljavanje i transformaciju nacionalnih i kulturoloških predrasuda. Slika Albanaca u jugoslovenskoj kinematografiji se u periodu od pola veka korigovala, menjala, idealizovala ili karikirala, u zavisnosti od psihološkog artizma, ali i ideološkog koncepta i ukusa publike. Film Žike Mitrovića, Kapetan Leši (uz koji možemo dodati i Brat doktora Homera, istog autora), stoji na početku tog niza, dok je Stršljen Gorčina Stojanovića izraz jednog novijeg društvenog i političkog trenutka. Uz niz promena u percepciji Albanaca koje ova dva filma oštro razdvajaju, mogu se zapaziti i neke zajedničke crte koje oblikuju popularne stavove o ovom narodu.

Pročitaj više
Powered by WebExpress